Eliksir zdravlja, smrdljiva ruža ili beli luk (Allium sativum)
Beli luk je jedna od namirnica koja zasluženo ima široku upotrebu u našoj ishrani. Beli luk je jedna od najstarijih kultura koje su naši preci uspeli da uzgaje. Još u drevnom Egiptu ljudi su pored hleba najviše upotrebljavali beli luk, o čemu svedoče crteži i zabeleške iz tog vremena. Veruje se da su Egipćani hranili radnike koji su gradili piramide belim lukom kako bi im dao snagu i kako bi ostali zdravi i jaki tokom napornog rada. Takođe se veruje da su Grci svojim sportistima pre takmičenja na Olimpijadi davali beli luk kako bi bili najbolji i postigli pobedničke rezultate. Još je interesantno značenje koje je beli luk imao u Rusiji, tj. sam izgled lukovice belog luka, koja je imala posebno mesto u ruskoj arhitekturi. Postoje razne priče iz kojih razloga su kupole njihovih crkava pravljene u obliku lukovice belog luka, od onih praktičnih, da se sneg ne bi zadržavao, do onih mističnijih i romantičnih. Postoje podaci da se beli luk koristio i kao sredstvo plaćanja u doba određenih faraona.
Beli luk se prvo koriistio u narodnoj medicini pa tek onda u ishrani i kao začin. Lekovite supstance se nalaze u lukovici, i to su brojni vitamini, minerali, etarska ulja, aminokiseline, enzimi, polioze kao što su inulin, adenozin i alicin.
Svima nam je dobro poznato da naše bake i deke pa i naši roditelji u zimskim mesecima koriste beli luk kao obaveznu prevenciju od virusa i sezonskih bolesti. Naime, alicin izolovan iz belog luka ima veliku baktericidnu moć prema određenim mikroorganizmima, jer deluje poput antibiotika. Beli luk je i snažan antiseptik, koristi se za dezinfekciju rana, što je posebno bilo od koristi u toku svetskih ratova. Čak se preporučuje i lokalna upotreba belog luka kod osoba koje imaju problema sa aknama, ali u ograničenim količinama, da ne izazove iritaciju. Takođe, beli luk ima i antifungalni efekat. Kupke sa par čenova belog luka se preporučuju kod osoba koje imaju problema sa gljivicama na noktima i koži.
Beli luk od vitamina sadrži vitamin C, vitamine B grupe, vitamine E, A i K, a od minerala najbitniji su selen, sumpor, kalijum, gvožđe, jod, kalcijum i fosfor.
Smatra se da beli luk ima antimaligno dejstvo, zahvaljujući selenu koji se smatra jednim od najjačih prirodnih lekova protiv karcinoma digestivnog trakta, kože, jetre, mlečne žlezde. Deluje i protiv crevnih parazita. Zbog selena koji sadrži, naučnici belom luku pripisuju veliku zaštitnu ulogu od štetnog delovanja teških metala iz vazduha. Selen ima osobinu da vezuje teške metale gradeći sa njima netoksična jedinjenja, štiteći tako organizam od trovanja. On je vrlo efikasna zaštita od svih vrsta jonizujućih zračenja kao i od negativnog delovanja radionukleida.
Beli luk širi krvne sudove i na taj način snižava visok krvni pritisak, poboljšava elastičnost krvnih sudova, deluje arteroprotektivno, snižava holesterol i trigliceride. Smatra se da utiče na mentalne sposobnosti i da može da smanji progresiju Alchajmerove bolesti. Takođe se preporučuje i osobama sa uvećanom prostatom. Vitamin A iz belog luka utiče na očuvanje vida.
Beli luk se koristi i kao čest sastojak šampona i losiona za zdraviju kosu, kao i protiv peruti i za pospešivanje rasta kose.
Pored brojnih dobrih karakteristika belog luka, ipak u nekim slučajevima moramo biti oprezni sa njegovom upotrebom. Osobe sa niskim krvnim pritiskom kao i osobe koje piju lekove za razređivanje krvi treba da povedu računa i smanje njegovu upotrebu.
Ono što ga ističe i čini na daleko prepoznatljivim to je njegov specifičan miris za koga je svakako zaslužan sumpor. Beli luk, neoštećen nema nikakav miris, čim se nagnječi, preseče, oljušti oko njega počinje da se jakim intenzitetom širi miris ljutine, sumpora. Neprijatan miris kože ruku posle seckanja i čišćenja belog luka se može lako odstraniti jednostavnim spiranjem kože pod mlazom hladne vode, bez trljanja, odmah nakon korišćenja. A neprijatnog zadaha se lako možete rešiti konzumiranjem limunovog soka, ili par kriški limuna.
I za kraj bih podelila sa vama jedan prolećni savet. Beli luk se u narodu naziva još i ~Smrdljiva ruža~, i kao takav se zapravo i koristi za suzbijanje bubica koje napadaju ružine listove. Mleveni luk se pomeša sa vodom i ta tečnost se koristi za prskanje listova ruže koji su napadnuti bubicama.